VAN GOGH

Rođen u najboljim vremenima – osamdesetih u Jugoslaviji – a odrastao i sazreo u najtežim – devedesetih u Srbiji – Van Gogh danas ponosno nosi titulu poslednjeg velikog benda stvorenog na ovim prostorima. To je grupa koja je napunila sve najvažnije domaće koncertne dvorane, grupa čije je albume kritika svrstavala među najbolje u istoriji ovdašnje diskografije i grupa koja na komplimente redovno nailazi i van granica svoje zemlje: u Engleskoj, Americi, Nemačkoj, Italiji i na raznim drugim stranama sveta. U karijeri dugoj tri decenije – što predstavlja podvig bilo gde na planeti – Van Gogh je sve vreme pokazivao izuzetno poštovanje prema svojoj publici; ona mu je uzvraćala velikom ljubavlju i nepokolebljivom lojalnošću. Ivan Ivačković
Puno je vode proteklo od kako su Van Gogh krenuli Tragovima prošlosti i zaurlali Svet je moj. Doneli su Strast svojoj Zemlji čuda u kojoj vlada Besnilo. Unapred su zavapili Hodi da bi posle svega priznali: No Comment! Tako je oduvek – na Poljima snova svako pleme zna da najduže traje Opasan ples. “Ljudi se cesto pitaju zašto smo se odlučili baš za ovo ime koje smo dali grupi. Nastojimo da napravimo jednu lucidnu Vangogovsku sliku stvarnosti”. Grupa je osnovana januara 1986 godine. Činili su je Zvonko Đukić Đule, gitarista, Srboljub Srba Radivojević, bubnjar, pevac Goran Milisavljević i basista Predrag Popović (ex Rock Express). Đule je prethodno svirao u srednjoškolskom sastavu Haos dok mu je rođeni brat Ljuba bio klavijaturista Električnog orgazma.
Van Gogh rad obnavlja 1990. objavljivanjem promo singla “Gubiš me” i albuma “Svet je moj” (1991) gde se Đule prvi put ogleda u ulozi pevača. Tim povodom za Radio TV reviju kaze: “Želim da se vratimo singlom. To je početak ostvarivanja moje stare ideje da svaka dva meseca izdajemo po jedan singl da bismo na kraju godine kompletirali nekakvu retrospektivu”. Ploča je nastajala dugo, u njenom radu učestvuju i Srba Radivojević (bubanj) i Vladan Cvetković (kao koncertni bubnjar), basista Aleksandar Aca Barać i klavijaturista i producent Vlada Barjaktarević. Kao gosti tu su Milan Mladenović, Margita Stefanović, Zoran Švaba Radomirović, Nera i Tanja Jovićevic. Đule je autor većine materijala a pesmama “Neko te ima”, “Gubiš me” usložnjavaju svoj osnovni zvuk.
Albumom Hodi (producent Saša Habić) grupa 1996. širi svoju žanrovsku ponudu uz oslonac na efektnim video spotovima. Većina materijala je Đuletova dok se u kreativnom timu pojavljuje i Saša Dragić u hitu “Polje snova”, a tekst pesme “Hodi” se oslanja na motive slavnog Momčila Nastasijevića. Kao ilustracija širenja osnovnog pravca mogu poslužiti pesme “Delfin”, “Hodi”, “Kiselina”, “Klatno”, “Apsolutno ne”… Spot za pesmu “Delfin” dobio je Srebrnu maslinu na festivalu TV spotova i kratkih filmova u Baru. Delo je tima oko Vinsent produkcije na čijem je čelu sama grupa i godinama Nebojša Čupko Radosavljević. Tim povodom reditelj izjavljuje: ”Za mene je spot uvek mali film. To doživljavam kao posebnu disciplinu sa dobrom idejom i snažnim dizajnom”.
Januara 2001. grupa Van Gogh izdaje svoj drugi po redu “live” album. Ovoga puta multimedijalni pod nazivom “Happy new ear” (“Srecno novo uvo”) , na kome je zabeležena koncertna atmosfera sa turneje “Opasan ples”, tokom koje je grupa odsvirala veliki broj koncerata u zemlji i inostranstvu. Posle mnogo godina Van Gogh se predstavio i publici u Makedoniji, Hrvatskoj i Sloveniji. Multimedijalnim CD-om “Happy New Ear” grupa je stilski krenula na novo muzičko putovanje i otvorila novo poglavlje u vizuelnoj komunikaciji sa publikom.
Ubrzo nakon objavljivanja reizdanja, grupa završava dvoipogodišnju turneju “Opasan ples”, i sve više vremena provodi u svom studiju, radeći na novim pesmama. Pocetkom 2002. godine, Đule, Srba i Dragan Ivanović okupljaju kreativni tim, i sa novim idejama i novim zvučnim i vizuelnim konceptom, zvanično sredinom februara meseca ulaze u studio “O”, gde započinju snimanje “DrUnder-a”, sa producentom Sašom Habićem. Proleće i leto grupa provodi predano realizaciji pomenutog albuma. Krajem oktobra 2002 godine, tačnije 28.10, u Konaku knjeginje Ljubice, novinarima je i zvanično predstavljen multimedijalni studijski album “DrUnder, sa jedanaest novih pesama, u izdanju diskografske kuće ”Hi-Fi centar”. Album se pojavio u prodaji 29.10.2002, praćen prvim spotom, urađenim za pesmu “Za godine tvoje”. Pomalo neuobičajeno za naše prostore, oblik medijske prezentacije albuma, osmišljen je i realizovan po mišljenju mnogih nepristrasnih, za nase prilike na zavidnom nivou. Mini press CD, uveden je kao novina, u smislu elektronskog oblika komuniciranja sa predstavnicima medija, a press turneja je obuhvatila veliki broj gradova-centara.
U trenutku kada je “DrUnder” “proklijao” u ljudima, Vincent Van Gogh Produkcija objavljuje zvanično planirane datume i gradove u sklopu turneje. Turneja “DrUnder” pocela je 12.05.2003. koncertom u Vrnjačkoj Banji (sa pomenutog koncerta realizovan je i spot za pesmu “Pupak” live). Sviraju se veliki letnji otvoreni prostori. Koncertom u Beogradu, 20.06.2003 god. na stadionu Tašmajdan, bend sa svojom publikom čeka prvi dan leta, slavi svetski dan muzike i kraj školske godine. Van Gogh timu se pridruzuje i specijalno za tu priliku, svetski priznati fotograf i prijatelj “porodice Gogh” Branislav Rašić. Grupa je dobila veliki broj priznanja i nagrada u konkurenciji rock album godine i koncertni nastupi godine, po glasovima publike mnogih medijskih kuća. Tokom leta 2003. godine pojavljuje se spot za pesmu “Klupko”, a grupa ne zaustavljajući se nastavlja turneju, obilazeći veliki broj gradova po zemlji i inostranstvu.
U opuštenom druženju članova grupe, publiciste g. Ivana Ivačkovića, i zvaničnih promotera sa novinarima, predstavnicima elektronskih medija, gostima i poklonicima grupe, na najdirektniji način predstavljen je album “DrUnder” publici širom Srbije, Crne Gore i BiH, kao i svim poklonicima grupe putem zvaničnog web site-a, kreiranog od strane “Mediaprodesign” tima. Po samom zavrsetku press turneje, grupa zapocinje desetodnevno snimanje polusatnog filma “DrUnder”, u produkciji RTS-a, po scenariju i u režiji Nebojše Radosavljevića. U međuvremenu bas gitaristu Dragana Ivanovića, zamenjuje Dejan Ilić. Odabrane lokacije Resavska pećina i Đavolja varoš, poslužile su grupi i reditelju da u direktnom spoju prirodnih lepota naše zemlje i savremenog zvuka albuma “DrUnder”, naprave spoj između prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Film je koncipiran na spoju muzike, sa divnim predelima pomenutih lokacija, i autentičnom govoru starosedelaca (govore o mitovima, običajima, legendama vezanim za Resavsku pećinu i Đavolju varoš). 2003. godine film je nominovan u kategoriji Art’s&specials kao jedan od petnaest najboljih iz celog sveta, na prestižnom, svetski priznatom TV festivalu “Zlatna ruža Montrea 2003”. Početkom 2003. pojavljuje se drugi spot-singl, urađen za pesmu “Tanka nit”, a ubrzo zatim i spot za pesmu “Šta ako?” iz filma “DrUnder”.
20. jun 2003. / grupa Van Gogh po prvi put solistički nastupa na beogradskom stadionu Tašmajdan. Na koncertu za koji se tražila karta više, bend predstavlja svoj aktuelni studijski album “DrUnder”. Na bini su se, kao gosti, grupi pridružili: Bora Dugić, Vasil Hadžimanov i gudački kvartet Intermezzo. Po mišljenju publike i svih eminentnih muzičkih kritičara, bila je to noć za pamćenje. U kreativnom i sviračkom smislu, grupa je prevazišla svoje dotadašnje koncertne postulate i postavila nove standarde na domaćoj muzičkoj sceni. Video material snimljen na koncertu, danas predstavlja bogatu koncertnu arhivu benda, koja će se jednog dana “otvoriti” u nekom bogato opremljenom – jubilarnom DVD box setu.
Sredinom oktobra, tačnije 22.10, grupa po prvi put u svojoj karijeri, kreće na put preko okeana. Zakazana kanadska i USA turneja započinje koncertom u Torontu u legendarnom prostoru “Opera House”, nastavlja se preko Hamiltona i Vankuvera, Las Vegasa, Majamija, Čikaga, a završava se 2.11. koncertom u Njujorku. Po povratku, Van Gogh počinje sa pripremama decembarskih koncertnih aktivnosti. Za pocetak decembra urađen je i spot za pesmu “DrUnder”, od snimaka sa beogradskog koncerta na Tašmajdanu. U pauzama kada članovi grupe borave u svom gradu, zajedno sa svojim live producentom Vladanom Lilićem (ADVL), intezivno preslušavaju sve odsvirane koncerte, koji su sa producentom živih albuma grupe Vladom Negovanovićem brižljivo snimani. Veliki broj odsviranih koncerata zabeležen je i na DV-video formatu, u Vincent Van Gogh produkciji, sa namerom da se po završetku turneje objavi DVD izdanje. Krajem januara 2004. po želji grupe, produkcija planira odlazak na neku od planina, gde su Đule Srba i Cvika poželeli da u miru počnu rad na svom novom studijskom albumu.
14. februar 2004. / Dan zaljubljenih – Van Gogh koncert iznenađenja. Bend se odlučio da isto veče uradi nešto što nikome do tada nije padalo na pamet da pokuša. Poduhvat koji je do tada izgledalo nemoguće izvesti – Van Gogh je u njemu uspeo. Odsvirati dva koncerta sa dva potpuno različita koncertna senzibiliteta, sa dve potpuno različite set liste – veliki izazov za bend. Preko 55 pesama je uvežbano za tu priliku. Slogan prvog – soft akustik koncerta koji je najavljen za 21 i koji je trajao do 23h, glasio je: “DEVOJČICE, POVEDITE DEČAKE”, a slogan drugog – tvrđeg koncerta, planiran da se dogodi od 00 – 02 h po ponoći, glasio je “DEČACI, POVEDITE DEVOJČICE”. Pauzu između dva koncerta, dok se koncerta sala posle prvog nastupa praznila i za novi nastup novom publikom punila, bend je iskoristio da se ošiša do glave, promeni garderobu i furiozno ponovo izleti na binu. Preko pet sati muzike treslo je veliku salu Doma omladine.
15. jun 2004. / grupa Van Gogh je dobila poziv od menidžmenta grupe Metalika i lokalnog promotera, da na Partizanovom stadionu u Beogradu, nastupi kao support band Metalike. Nakon te velike ukazane časti, bend je odsvirao 45-minutni nastup, poklonio se velikom bendu i krenuo put Australije, na svoje 70-časovno avanturističko putovanje, u sklopu koga su odsvirali dva koncerta, jedan u Melburnu, drugi u Sidneju. Bend se odmah nakon koncerta, vratio put Beograda. I pored toga što se turneja “DRUNDER” zahuktala mimo svih očekivanja produkcije, grupa je intenzivno provodila sve više vremena u radu na novom studijskom albumu. Ujednačenost materijala koji je već tada predstavljao okosnicu novog albuma u demo fazi, ni jednog sekunda nije budio dilemu kod članova grupe, da li je ili nije vreme za novi album. Đuletov perfekcionizam i poslovna organizovanost, ubedili su produkciju da je vreme da bend uđe u studio i u jednom inspirativnom zamahu snimi novi album. U producentskom smislu, grupa je poželela da napravi zvučni zaokret i napravila je presedan, koga su se mnogi do tada u strahu klonili. Odluka je pala – na albumu će raditi dva studijska producenta: pola – pola. Vlada Negovanović i po prvi put, Vojislav Aralica. Pokazalo se da je odluka bila kreativna i poslovno mudro donešena. Od albuma “KOLO”, u godinama koje su se nizale, producent Vojislav Aralica, postao je stalni studijski producent grupe Van Gogh i deo porodice Van Gogh. Veliki muzičar, pravi producent i vrhunski drugar – Voki The Ćeki.
2006. godina / bend donosi odluku da objavi svoj sedmi po redu studijski album pod nazivom “KOLO”. Turneju je najavio prvi radijski singl – pesma “KOLO”, koja je već u prvom svom zaletu, pokupila simpatije mnogih, a za odabir prvog spota, odluka je nedvosmisleno pala na pesmu “Spisak razloga” – stilski kontrast. Turneja „Kolo“ je krenula vrtoglavo da okreće točkove Bobanovog kombija i da pokreće našu maštu. Promocija albuma je urađena na otvorenoj terasi Eurosalona na Beogradskom sajmu i u prisustvu velikog broja novinara, kolega i prijatelja, bend je koncertnim nastupom predstavio svog novog člana, gitaristu Branislava Gluvakova. Nizali su se koncerti kao na pokretnoj traci. Bend, zatečen ubrzanjem kojim se klupko odmotavalo, tražio je dvonedeljnu pauzu od produkcije i odmor. Trenutke odmora članovi grupe su proveli na Mećavniku, gde je u isto vreme snimljen i spot za pesmu “Emigrant”, u režiji proslavljenog EMIRA KUSTURICE